U ovoj objavi možete pročitati najljepše pjesme Vojislava Ilića koje će vas sigurno opustiti i natjerati na razmišljanje. Ukratko, Vojislav Ilić je bio srpski pjesnik, poznat po svojim fino isklesanim stihovima. Ako vas zanima, možete pročitati neke lijepe pjesme Rade Drainca.
Najljepše pjesme Vojislava Ilića
Žrtva
Okićeno cvećem od mirisne trave,
Jagnješce se belo u Delfiju kreće,
Gde žrtvenik bukti. Sa njegove glave
Šarenê se trave i miriše cveće.
I naivna radost, i naslada skupa,
Kratkovečnim vencem rogove mu krasi,
I veselo jagnje na žrtvenik stupa,
A plam puca, gori – i život se gasi…
Autor: Vojislav Ilić
Zimsko jutro
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trščani krov. U daljini gube se breze
I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan – i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.
Il’ kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase –
A sveži, jutarnji dah, proleće doline mirne, –
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne…
Autor: Vojislav Ilić
Najbolja poezija
Veče
Rumene pruge već šaraju daleki zapad,
Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja
Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema,
I samo čas po čas zaječi šarena dolja.
Od škripe točkova kolskih. Goneći vesela stada
Bezbrižno pastir mlad u zvučne dvojnice svira,
A njegov kosmati pas, podvivši repinu leno,
Korača upored s njim. Koprena dubokog mira
Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase –
I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora,
Kroz maglu diže se već – i nema, duboka tama
Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora.
Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo
Susedov stari pas, il’ pozno došavši s rada,
Ispreže ratar plug i stoku umornu poji,
I đeram škripi sve i voda žuboreć’ pada.
Autor: Vojislav Ilić
Nezaboravne pjesme Vojislava Ilića
Veče na selu
Sunašce se jarko u noćište skriva,
I večernja suton seoce pokriva:
Sve se kloni noći, uvija se mrakom,
Još crkvica samo što se sija zrakom.
A s crkvice zvonca kroz suton se hore:
Odmor stiže sutra za sve što se more,
Sa blagim vam mirom nedeljica leće!
I radnik se s polja u seoce kreće.
I crkva je puna, svi se Bogu mole,
I svećica nebroj trepere i gore;
Svetinja se širi po svetome hramu,
I večernja pesma hori se kroz tamu.
A u čistoj sobi mlada mati peva,
Uspavljuje čedo, pa čedu pripeva:
Pred blaženim sankom sklopi mlade oči,
Sutra valja, čedo, u crkvicu poći:
Moliti se Bogi i Bog će nas čuti,
Te će rosnu kišu po polju prosuti,
Sazreće nam žito, kad mu stignu dani,
I njime će majka čedo da zahrani.
Autor: Vojislav Ilić
Dobra poezija
U zoru
Kroz prozorje zvona zvone
I zvuk njihov tiho tone;
Odjekuje po daljini,
I po gori i dolini.
Od nebesnih zračnih dvora
Na istoku sviće zora…
Zvučna zvona zvone jače,
A njihovi zvuci znače:
Nek’ ne klone i ne pada
Koji ljubi, koji strada!
Autor: Vojislav Ilić
Koje su vama najbolje pjesme Vojislava Ilića? Možete nam reći u komentarima i navesti još neke lijepe stihove poezije. Zahvaljujemo unaprijed!