Knjiga postanka 42: Biblija i Stari zavjet

Knjiga postanka 42: Biblija i Stari zavjet
Vjera i religija – Biblija i Stari zavjet

Ispod možete pročitati poglavlje iz Biblije i Starog zavjeta Knjiga postanka 42. Knjiga postanka prva je knjiga Staroga zavjeta i Petoknjižja, to jest židovske Tore. Ako u tekstu ispod postoje bilo kakve greške, slobodno nam to navedite u komentarima i nastojati ćemo to ispraviti u što kraćem roku.

Biblija, Stari i Novi zavjet – MENU

Knjiga postanka 42

1 – Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: “Što tu zurite jedan u drugoga?
2 – Čujem da ima žita u Egiptu. Otiđite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo.”
3 – Tako desetero Josipove braće siđe da nabavi žita iz Egipta.
4 – Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. “Da ga ne bi zadesila kakva nesreća”, govorio je.
5 – Među onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi.

6 – 10

6 – Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dođu tako i Josipova braća i poklone mu se licem do zemlje.
7 – Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali.
8 – Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: “Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje.”
9 – Oni mu odgovore: “Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane.
10 – Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode.”

11 – 15

11 – On će im opet: “Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje.”
12 – Nato oni uzvrate: “Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestero braće – sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlađi je sad s ocem, a jednoga više nema.”
13 – No Josip im dobaci: “Onako kako sam vam već rekao: vi ste uhode!
14 – Ovako ću vas iskušati: odavde, tako mi faraona, nećete izići ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo!
15 – Pošaljite jednoga između sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako ću iskušati vaše riječi i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode!”

NE PROPUSTI  Prva knjiga Ljetopisa 13: Biblija i Stari zavjet

16 – 20

16 – Potom ih baci u zatvor na tri dana.
17 – Treći im dan reče Josip: “Izvršite to, i ostat ćete na životu, jer sam ja čovjek bogobojazan.
18 – Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima.
19 – Poslije toga dovedite mi svoga najmlađeg brata, tako da se obistine vaše riječi te da ne izginete.” Oni pristanu.
20 – Zatim je jedan drugom govorio : “Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla.”

21 – 25

21 – Ruben im odvrati: “Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladića! Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.”
22 – Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumača.
23 – On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna između njih i naredi da bude svezan na njihove oči.
24 – Potom Josip zapovjedi da im vreće napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vreću i da im daju poputninu. Tako im učine.
25 – Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande.

26 – 30

26 – Kad na prenoćištu jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreći.
27 – “Moj je novac vraćen!” – povika braći. – “Evo ga u mojoj vreći!” Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: “Što nam ovo Bog uradi!”
28 – Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo.
29 – “Čovjek koji je gospodar one zemlje”, rekoše, “oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode.
30 – Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.

NE PROPUSTI  Portali o duhovnosti koji bi se trebali posjetiti

31 – 35

31 – Bilo nas je dvanaestero braće, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmlađi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj.
32 – Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: ‘Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
33 – Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: ‘Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
34 – Onda mi dovedite svoga najmlađeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit ću vam vašeg brata, i vi ćete se moći slobodno kretati u ovoj zemlji.'”
35 – Kako su praznili svoje vreće, svaki nađe u vreći svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah – i oni i njihov otac.

36 – 38

36 – “Mene vi ostavljate bez djece!” – reče im njihov otac. – “Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!”
37 – Onda Ruben reče svome ocu: “Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti!”
38 – “Moj sin neće s vama!” – uzvrati on. – “Njegov je pravi brat već mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol.”

Koji su vama najljepši dijelovi iz poglavlja Knjiga postanka 42? Možete nam reći u komentarima. Hvala

Možda će vas zanimati i ovo:

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.